Dva milijuna protiv Monsanta

Učesnici Šetnje protiv Monsanta su rekli da su hteli da skrenu pažnju javnosti na opasnosti od genetski modifikovane hrane i velikih kompanija koje proizvode takvu hranu. Osnivač pokreta i organizatorka Šetnje protiv Monsanta Temi Kanal je rekla da su protesti održani u 436 gradova u 52 zemlje.

Pokret Šetnja protiv Monsanta nastao je pre samo nekoliko meseci kada je Temi Kanal 28. februara napravila Facebook stranicu na kojoj je počela da poziva na protest protiv načina poslovanja kompanije Monsanto.

"Da mi se pridružilo 3 000 ljudi smatrala bih to uspehom", izjavila je ona u subotu. Međutim njenom pozivu se odazvalo dva miliona ljudi. Ona, blogerka i aktivistkinja iz Sijetla Emili Rensink i Nik Barnabi iz Anti-Media.org sarađivali su sa A Revolt.org digitalnom anarhističkom mrežom u obaveštavanju svetske javnosti o protestu.

Kanalova je rekla da je odziv bio "neverovatan" i pohvalila društvene medije koje je nazvala sredstvom za povećavanje mogućnosti aktivizma, preneo je AP. Ona je rekla da je zahvalna na tome što su protesti bili mirni i što nema izveštaja o hapšenjima, uprkos masovnosti.

"Bilo je moćno i inspirativno videti toliko ljudi, toliko ljudi iz različitih sfera života kako ostavljaju po strani razlike i ujedinjuju se. Mi ćemo nastaviti sve dok Monsanto ne ispuni zahtev potrošača. Oni truju našu decu, našu planetu. Ako mi nešto ne preuzmemo, ko će?", dodala je ona.

Monsanto, sa sedištem u Sent Luisu, u subotu je saopštio da poštuje pravo ljudi da izražavaju mišljenje o toj temi, ali da ostaje pri stavu da seme koje proizvodi poboljšava poljoprivredu zato što pomaže farmerima da proizvedu više na svojoj zemlji i da istovremeno očuvaju resurse poput vode i energije.

Američka agencija za hranu i lekove ne traži da proizvođači na prehrambenim proizvodima moraju da napišu informaciju da se radi o genetski modifikovanoj hrani, ali kompanije koje proizvode organsku hranu i neke potrošačke organizacije sve intenzivnije traže da to postane obavezno. One tvrde da se modifikovano seme prenosi sa polja na polje i da zagađuje tradicionalne useve.

Genetski modifikovane biljke rastu iz semena koje je napravljeno tako da bude otporno na insekticide i herbicide, imaju dodate nutritivne vrednosti ili povećavaju prinose čime doprinose poboljšanju u snabdevanju hranom na globalnom nivou. Najveći deo kukuruza, soje i pamuka koji se gaji u SAD danas je genetski modifikovan. Međutim, neki genetski modifikovani organizmi mogu dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema i naneti štetu životnoj sredini.

Upotreba genetski modifikovane hrane poslednjih godina je predmet sve intenzivnije debate i pobornici zdravog života traže da se uvede obavezno obeležavanje genetski modifikovanih proizvoda na etiketama, mada vlada i mnogi naučnici tvrde da je ta tehnologija bezbedna.