Moj prijatelj ima psa!

Božić je pred vratima. Sa svih strana me bombardiraju atmosferom da potrošim što više da bih bio sretan i potpun. Od silnih submisivnih poruka u reklamama koje mi stavljaju pred oči i jinglova koje slušam - zamišljam se u dnevnom boravku na božićno jutro pokraj bora u šarenom džemperu, okružen cijelom svojom obitelji koja upravo otvara skupocjene poklone koje ćemo svi skupa otplaćivati na rate, dok Pahulja u prigodnoj obleki i s kapom Djeda Mraza, laje na igračku Rudolfa u prirodnoj veličini koja stoji iza bora, kao poseban poklon za nju.

U tom mom pensiru i ja san se jeno malo zdebelija', ali za ostvarenje američkog sna na 300 rata i kreditnom karticom na hrvatski način potrebne su modifikacije, pa tako i moja supruga ima trajnu, a djeca su rumena u obrazima i kulturno nas oboje oslovljavaju sa Vi. I taman dok mi ovaj san koji sanjam budan dok plovim kroz oblake svakodnevnice iščezava pred očima, ja otvaram veliku škatulu sa svojim imenom u koj se nalazi velika kugla koja zasnježi kada se protrese. Sam sebi promrljam u bradu da ova moja imaginarna situacija i nije daleko od istine i tada stižem doma. 

Nisam ni ušao, a Pahulja je poput kengura nestrpljiva, brižno malo blago, čekala je tri ure sama doma od kada ju je sin koji je druga smjena u školi prošetao i pustio samu doma. Iz dana u dan je sve bolja i bolja, i razmišljam da je i ona zaslužila doživjeti tu čaroliju božićnog jutra koje svi očekujemo i nakon kojega "ništa više neće biti isto"... U takvom raspoloženju srećem onog prijatelja koji ima psa i pitam ga kakav bi to poklon mogao njoj staviti pod bor – pa neka se i ona poveseli, a on će na to: "Naša ljudska sklonost da izdvajamo dane u godini i činimo ih posebnima je u biti jedan od naših mehanizama bijega od svakodnevnice, od kolotečine, od rutine. To nije bez razloga nego je samo jedan od mehanizama da zadržimo dinamiku života koju su imali naši davni preci kojima je život bio puno uzbudljiviji nego nama, jer je iz kuta vrebao sabljasti tigar ili je valjalo trčati za antilopom da bi se preživjelo. Od vremena kada su svakodnevne "pustolovine", ili barem one na tjednoj bazi, nestale iz naših života ili se prorijedile, tj. od početka ovog vremena koje mi poznajemo kao moderno doba (radni tjedan, praznici i sl.) - ljudski rod traži načine da održi tu dinamiku. Zamisli samo da se vratiš u 15. stoljeće i pitaš ekipu koju zatekneš tamo šta planiraju za vikend? Ili kada im je rođendan... upravo zbog ovoga što ne bi shvatili ni naši pra-pradjedovi - ne trebamo forsirati niti naše ljubimce remeteći njihovu svakodnevnicu i rutinu, jer oni još uvijek ne znaju ni što je vikend, ni ročkas a - mada je ovo teško objasniti djeci, ne znaju ni što je Božić. Stoga bi im poruka koju bi smo im mogli poslati u praznično jutro grleći se i ljubeći i tretirajući i njih na poseban – neuobičajen način, mogla poremetiti njihovu koncepciju i poslati kontradiktornu poruku. Ionako velika većina vlasnika pasa šeće okolo sa psima koji u biti šeću njih, i gube koncepciju u kojoj se zna tko kosi, a tko vodu nosi, koja psima pomaže u njihovoj svakodnevnici gdje im je lakše ukoliko su vođeni i znaju svoju ulogu. Zato ti je moja preporuka da na božićno jutro prvo izvedeš svoju Pahulju u šetnju i na taj joj način pomogneš da se ne uzbudi još više nego li će to biti kada se svi skupite oko bora i počnete širiti blagdanski duh. Slično ti je i za Novu godinu, bez obzira koliko slavio, ne zaboravi ispuniti svoju dužnost prema psu, i ne dozvoli da promili ili mamurluk stave psa u drugi plan. To će, prijatelju moj, biti najbolji poklon tvome psu. 

U tom smo sreli stariju gospođu koja je šetala rotvajlera koji ju je vukao prema nama. Sva sreća da je dotični rotvajler socijalizirano i drago čeljade koje se samo ponjušilo s našim brekima i odvelo bakutu u pravcu grmlja u koji je netom uskočila mačka.

Iako smo preokrenuli temu na neizbježnu kvalitetu i cijenu goriva, i dalje su mi misli išle ka tom šarenom božićnom jutru koje dolazi... na unemu ča je moje ime gori su garant bičve!

Rinaldo