Ku-Ku noćna ptica

23:52. Definitivno postajem noćna ptica.

23:52. Ne znam zašto se ne mogu pokrenuti s ovog laptopa; kao da je zalijepljen za moje nokte. Inače, odlučila sam vam danas pisati zato jer sam skratila one ”PVC” noktiće (kako ih zove moj prijatelj D.), pa sad mogu pisati normalno, bez dodatnih iritirajućih zvukova koji, očito, ne samo da nerviraju mene, već i moju kolegicu, koja zauzvrat ”puca” balone po uredu jer zna koliko me to živcira. Eto, nadam se da će sada biti mir u uredu i da mojih 200 kuna koje sam pustila u kozmetičkom znače pomirbu a ne daljnja pucanja, klockanja, klopkanja i slična -anja.

23:55. Nazvala sam svoju miss Lopez i pitala ju: ”O čemu da pišem?” U biti, ne da nemam inspiracije, nego naprosto nemam snage. Sve o čemu razgovaram sa njom, s GG, s J., Bosch, Di ili Lukkom, jednostavno navečer nema svoju čar. I nije da samo nema svoju čar, nego meljem stalno po istome. Mislim da nisam jedina, jer sam neki dan uzela Cosmo i u njemu je jedna kolegica novinarka i kolumnistica toliko oprala muški rod da sam pomislila: ”Zašto bih ga onda ja dodatno prala?” Vjerujte mi, prijatelji moji, toliko sam u ”taj” rod razočarana, da bih sada do sutra mogla pisati samo da se pokrenem, samo da mi zapuše jedan lagani jugo u glavi i da se počnem prisjećati svih gluposti (da ne zapsujem). Možda ne želim ispasti očajnica, možda mi se samo ne dâ. Ali sumnjam da vas zanima moj poslovni život, zato ću se opet vratiti na moj emotivni život, koji izgleda otprilike ovako: Napunite čašu vode, ružičastu čašu u kojoj je ta voda bistra, napunite je do vrha. Nakon tri mjeseca ode par kapi, zatim pola čaše. E, onda ju ja napunim i onda opet ode, i ode. I onda dodam malo vode sa žlicom koju zovem NADA, pa u tu vodu stavim malo praška kojeg zovem STRAST. I opet se prolije. Talog ostaje, ali samo STRAST. Nakon toga ju opet napunim i onda tako puna stoji par dana, dok ne naiđe moj pas, moj divan, galantan pas, koji svu tu vodu odluči popiti, ali mu ja to ne dam. I, kako sam se otimala za čašu, tako se ona prolije i prekrije cijeli kuhinjski pod. I onda shvatim kako ponovno mogu napuniti čašu, ali nemam praha, i ostat će samo ta prozirna tekućina koja se, ukoliko nije u ružičastoj čaši, zove ZVARAVANJE. Katastrofa!

0:06. Rekla je moja J. kako se u životu sve može dobiti ako se na to koncentriramo. Nekako mislilm da sam vam to i spominjala, a i istina je. I onda ju ja pitam: ”Dobro, a zašto je moj emotivni život tako zbrda-zdola?” ”Zato, draga Ku-ku, jer se nisi skoncentrirala.” Istina, koncentriram se na posao, koncentriram se na energiju, na svoje pse, na ono nešto važnije od dvonožaca s kriglom u ruci i joystickom u kući. Kako god, mislim da zbilja nemam snage na pisanje o njima, ali s obzirom da znam da i muškarci čitaju moje kolumne (sada ću ih tako nazvati), htjela bi im dati par savjeta kako bi sebi, a i nama olakšali.

Dakle, kao prvo, kad upoznate neku curu koja vam se sviđa, pokažite interes. Budite pristojni, ali joj dajte do znanja da vam je, hmmm, što već. Budite u svemu tome decentni i kavalir, jer ona je ipak ŽENA. Sudeći po mojim bivšima kojima je pojam žene još uvijek ostao u neandertalizmu, potražite u wikipediji značenje te riječi ili jednostavno, upitajte svog liječnika ili ljekarnika. Nuspojave postoje.

2. Ako i krenete od nule, nemojte joj napisati ”Javim se” i onda se javiti tek za mjesec dana. Znači da vas je zasvrbjelo, ili vas je neka nakantala. Ili ono što vas je zasvrbjelo zapravo - nemate.

3. Ako vam kaže da ju odbacite do auta, nemojte reći: ”Hoću, i tako mi je usput!”. (Sorry draga, morala sam to napisati! Još mu se divim!) :-)))

4. Ako ju zovete na kavu, tada zovete samo nju, a ne nju i svoje prijatelje.

5. (Ovu točku posvećujem svojm prijatelju): Ako vam se cura ne sviđa i doživljavate ju samo kao prijateljicu, recite joj to. (Ja sam to shvatila, ali čemu onda sve to?!)

Eto dragi moji, ovo je sve što mi sada pada na pamet. I da, možda bih još pozdravila osobu koja mi je napisala kako sam malo pretjerala s plastičnim operacijama. Hvala, ali da sam posjetila plastičnog kirurga, zasigurno bih još malo nadodala u gornju usnicu, a nosić mi ne bi naginjao na lijevu stranu. (Ali to je skoro pa neprimjetno i to nikako nije razlog moga samovanja.)

0:28. Između pisanja vama i pisanja na space-u. Moj mali, divan pas i dalje hrče. Vrijeme je za spavanje, jer sutra je, da, neki novi dan, neki novi vikend, novi partiji i stara ljubav.

0:31. Voli vas vaša Ku-ku!